Poštovana,
stručni naziv dipl. pravnik imaju ona lica koja su završila četvorogodišnje studije na Pravnom fakultetu i nakon diplomiranja stekli VII-1 stepen, dok lica koja su završila trogodišnje studije na Pravnom fakultetu imaju stručni naziv – pravnik i imaju VI-1 stepen te se ne mogu nikako izjednačavati sa stručnom kvalifikacijom dipl. pravnik.
—————————————————————————————————————————–
Zakon po kome ste Vi zasnovali radni odnos sadržao je sledeću odredbu:
ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA („Sl. glasnik RS“, br. 62/2003, 64/2003 – ispr., 58/2004, 62/2004 – ispr., 101/2005 – dr. zakon, 79/2005 – dr. zakon, 81/2005 – ispr. dr. zakona i 83/2005 – ispr. dr. zakona)
Sekretar ustanove
Član 67
Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar.
Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom za sekretara.
Lice iz stava 2. ovog člana dužno je da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara.
Licu koje ne položi stručni ispit u roku iz stava 3. ovog člana prestaje radni odnos.
Lice koje ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ne polaže stručni ispit za sekretara.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sekretara dečjeg vrtića i osnovne škole može da bude izabrano i drugo lice, ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi diplomirani pravnik, a najduže za dve godine.
Program, sadržinu, način i rokove za polaganje stručnog ispita, organ uprave pred kojim se polaže stručni ispit i obrazac uverenja koji izdaje, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem stručnog ispita za sekretara ustanove – propisuje ministar.
—————————————————————————————————————————–
Ukoliko je ovaj Zakon koji sam citirao bio na snazi i primenjivao se u periodu kada je raspisan Konkurs po kome ste Vi konkurisali, on je kao što se može tumačiti iz citirane odredbe propisivao da “poslove sekretara škole može obavljati dipl. pravnik” što znači da je ove poslove moglo da obavlja samo lice koje je završilo četvorogodišnje (dipl. pravnik), a ne trogodišnje studije (pravnik) ili lice koje nije dipl. pravnik ali da ima položen stručni ispit za sekretara, odnosno lice koje ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave.
To što ste Vi prošli na konkursu a niste ispunjavali neke uslove konkursa (koje se odnose na stručnu kvalifikaciju) pa ste obavljali poslove sekretara škole određeni period ne znači automatski da ste Vi skrivili prevaru već da je jednostavno u školi komisija koja je obrađivala zahteve i između ostalih i Vaš zahtev, negde pogrešila pa je dozvolila da do ovakve greške dođe, odnosno da se primi lice koje nije zadovoljavalo sve konkursne kriterijume. Oni su po mom mišljenju zloupotrebili službenu dužnost ili pak nesavesno radili u službi pa su tako postupajući dozvolili da dođe do povrede prava drugog.
U svakom slučaju iz onoga što ste Vi napisali u e-mail-u ne vidim mogućnost dokazivanja vaše krivice za izvršeno KD Prevare odn. tužilja treba da dokaže da ste Vi svesno i umišljajno postupali u nameri da sebi ili drugom pribavite protivpravnu imovinsku korist tako što ste lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica doveli drugog u zabludu ili ga održavali u zabludi i time ga naveli da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.
Kako ste Vi kao i svaki kandidat konkurisali za određeni posao podnoseći određene javne isprave između ostalog i diplomu/uverenje o diplomiranju sa Prav. fakulteta o završenom VI stepenu stručne spreme, to je iz tih isprava svako mogao ima uvid u određene činjenice o Vama i da donese određene zaključke ili odluke, odn. da li ste kao kandidat podobni ili nepodobni za radno mesto za koje ste konkurisali. Kako ste Vi prošli konkurs i niko od kandidata nije osporavao u ostavljenom roku odluku komisije i radili određeno vreme kao sekretar škole, to Vi niste umišljajno izvršili krivično delo koje Vam se stavlja na teret te su optužbe kolegenice neosnovane.
Ovo je inače moje mišljenje koje u konkretnom slučaju ne može i ne treba da bude merodavno, te se ne trebate voditi samo njime, već da nakon ovoga i saznanja određenih činjenica, pokušate da se konsultujete sa nekom službom pravne pomoći pri državnim organima ili Pravnim fakultetima ili na kraju advokatom ukoliko možete da platite njegove usluge.
Saša Milosavljević, diplomirani pravnik