Sudbina je htela ,da sam izbegao pre rata i tako ostao u inostranstvu i tek sad čekajuči papire pitanje kad ču moći u rodni kraj.Tako mi je slučaj sa još dva brata. Majka i otac su umrli u periodu 1991 i 1998 i po izjavi dvojice brače ostavinske rasprave još nije bilo. Kako bi mogli to da sprovedemo. Braća mi baš nisu zainterosovani sve nemaju vremena. Kako bi pokrenuli taj postupak i da li možemo mi koji ne možem o doči prisustvovati punomočiti djete ili ženu da prisustvuje raspravi. Naime nije im se žurilo jer su prijavili penzijsko putem zemljišta,sad u zakonu piše da povodom smrti sud sluzbeno poziva naslednike ali bilo je ratno vreme i verovatno je sve tako ostalo.

Poštovani,

iako pitanje delimično razumem pokušaću da dam odgovor.

Naime, Vas interesuje na koji način možete da pokrenete ostavinsku raspravu i kako možete prisustvovati na njoj s obzirom da ste u inostranstvu? Po jeziku kojim ste pisali pretpostavljam da ste državljanin BiH ili HR a možda ste i naš državljanin, u svakom sluačaju odredbe vanparničnog postupka su identične ili vrlo slične u sve tri republike.

Što se tiče pitanja pokretanja ostavinskog postupka, njega pokrećete predlogom za pokretanje ostavinskog postupka koji upućujete nadležnom sudu po mestu prebivališta ostavioca odn. gde se nalazi pretežna imovina koja čini zaostavštinu (najčešće se radi o mestu gde su živeli vaši roditelji). Predlog može umesto Vas podneti i advokat koga bi ste opunomoćili odnosno vaša supruga ako se ne nalazi u inostranstvu, takođe po izdatom punomoćju i propisno overenom u sudu.

Naime, prema čl. 93 Zakona o vanparničnom postupku BiH (Sl. novine F BiH br. 2/98, 39/04) a našem  čl. 89 Zakona o vanparničnom postupku “postupak za raspravljanje zaostavštine sud pokreće po službenoj dužnosti čim sazna da je neka osoba umrla ili da je proglašen umrlom”.

Činjenica smrti dokazuje se smrtovnicom koju sastavlja matičar koji vodi matične knjige umrlih a na osnovu zahteva i podataka koje daju srodinici preminulog lica (ostavioca). Ukoliko se ove radnje propuste iz nekih razloga (a o čemu je reč u konkrentom slučaju – usled ratnih dejstava) odnosno ne preduzmu se po službenoj dužnosti u roku, ostavinski postupak se može pokrenuti i naknadno po predlogu ovlašćenih i zainteresovanih lica, odnosno po predlogu naslednika između kojih treba podeliti zaostavštinu ostavioca.

Nakon što se pokrene ostavinsi postupak ostavnski sud će zakazati ročište na koje se pozivaju potencijalni naslednici a oni koji su odsutni a poznata je njihova adresa obaveštavaju se da mogu podneti nasledničku izjavu i pismeno sa ispravama koje mogu poslužiti kao dokaz o pravu. Ako na ročište ne dođu ili ne daju pismenu izjavu oni naslednici koji su uredno pozvani  da to učine, onda se pretpostavlja da se prihvataju nasleđa, a sud će o njihovim pravima odlučiti prema podacima kojima raspolaže.

Svaka pismena naslednička izjava mora biti svojeručno potpisana od naslednika ili ovlašćenog punomoćnika. Ukoliko se naslednik nalazi u inostranstvu (kao što je Vaš slučaj) nasledničku izjavu možete dati i pred našim (odnosno BiH ili HR u zavisnosti od toga koje države ste državljanin) državnim konzularnim predstavništvom u inostranstvu a oni će dalje prosediti izjavu našem nadležnom sudu.

Saša Milosavljević, pravnik