Postovani, otac mi je umro pre 4,5 godina i prilikom ostavinskog postupka brat, sestra i ja smo se odrekli naseg dela u maminu korist. Sada se imovina (zemlja i kuca) vode na mamu. Posto je mami mala penzija, odlucila je da proda deo zemlje i zivi od toga. E sada moja sestra trazi od nje da ukoliko proda zemlju isplati joj navodno njen deo i to 1/4 od prodate zemlje. Pitanje je da li ona ima pravo da trazi da joj isplati ukoliko proda zemlju i koliki je njen deo, s obzirom da ostavinskim postupkom nama deci je pripadala 1/8 posle oceve smrti a mi smo je se odrekli u maminu korist. Hvala Vam unapred

Poštovana,

odricanje naslednika od svog naslednog dela u korist drugog sanaslednika smatra se kao da je učinjen poklon u smislu čl. 216 Zakona o nasleđivanju. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika (između vaše sestre i majke) primenjuju se pravila o poklonu.

Vaša sestra nema pravo da traži da joj se isplati ¼ od prodate zemlje, jer je naslednička izjava punovažna samo u odnosu na deo imovine ostavioca i odnosi se samo na onaj deo koji je naslednik nasledio i ustupio drugom sanasledniku, dakle to je 1/8. Ona nema pravo da traži tu ¼ od svega što Vaša majka želi da proda, ali zato ima pravo da u redovnom sudskom parničnom postupku traži da se opozove učinjeni poklon i da joj se vrati ono što je poklonila Vašoj majci a zbog osiromašenja poklonodavca (vaše sestre) i zbog neblagodarnosti poklonoprimca (vaše majke).

Znači, iako ona ima pravo da pobija poklon koji je učinila, to može uraditi samo pod sledećim uslovima:

– ako je nakon što je učinila poklon znatno osiromašila, odnosno zapala u takvo materijalno stanje da nema dovoljno sredstava za život, ovim se štiti poklonodavac koji je učinjenim poklonom ostao bez nužnih sredstava za život;

– ako je poklonoprimac pokazao grubu neblagodarnost, ovo je pravni standard koji nije defnisan u našem pravu, ali se može uzeti da je bliže određen kroz uzroke isključenja nužnih naslednika u čl. 61 Zakona o nasleđivanju (odnosno u praksi se kao gruba neblagodarnost smatra: teže ogrešenje o zakonsku i moralnu obavezu poklonoprimca prema poklonodavcu, umišljajno teže krivično delo izvrešeno prema poklonodavcu ili članu njegove porodice, nerad i nepošten život poklonoprimca itd.).

Ukoliko u sudskom postupku za opoziv poklona Vaša sestra uspe da dokaže ova dva osnova onda poklonoprimac (vaša majka) biće dužna da vrati poklon odn. 1/8 primeljenu od Vaše sestre u ostavinskom postupku. U suprtonom tužba za opoziv poklona biće neosnovana.

Saša Milosavljević, pravnik