Moj deda je umro 03.11.2010. Za zivota je sacinio testament u kome je naveo da ima kucu,obradivu zemlju ukupno, traktor, traktorsku prikolicu, dvobrazdni plug, namestaj u kuci i da zeli da isto naslede:Obradivu zemlju po pola njegovi sinovi,a ostalu pokretnu i nepokretnu imovinu u celosti da pripadne u vlasnistvo supruzi i meni sa uzivljenjem njegove supruge.Takodje je navedeno da zeli da ga supruga i ja pazimo i negujemo do njegove smrti u njegovoj kuci i sahranimo po obicajima SPC-a,sto je i ucinjeno.Taj testament je sacinio advokat i ostavljen je na cuvanje u sud. Imali smo ostavinsku raspravu i jedan od njegovih sinova je rekao da sumnja u validnost sacinjenog testamenta.Ostavinski sudija je u presudi dao rok da se pokrene parnica u roku od 30 dana.Proslo je vise od 6 meseci,a od suda nestize nikakvo obavestenje ni da li je pokrenuta parnica,niti da je predmet vracen u ostavinu.Otisao sam u nadlezni sud i zamolio da pogledaju sta se desava sa tim predmetom(da li je pokrenuta tuzba ili ne).U sudskoj arhivi ne postoji nikakva tuzba i rekli su mi da treba da sacinim molbu da se postupak nastavi. E sad,jedan od sinova(taj koji sumnja u validnost testamenta)trazi da odmah koristi tu zemlju koju mu je pokojni ostavio testamentom.Supruga i ja smo u dogovoru sa suprugom pokojnog(posto zivimo u zajednici) izdali u arendu.Da li on ima zakonsko pravo da odmah koristi tu obradivu zemlju ili ne iako predmet nije sudski resen?

Poštovani,

 

Ostavinski postupak regulisan je Zakonom o vanparničnom postpuku. Rešenje o nasleđivanju donosi se samo na osnovu činjenica koje na ostavinskom postupku utvrdi sud a koje niko od učesnika ne osporava. Ukoliko je neka  činjenica na kojoj se pravo zasniva sporna, sud će stranke uputiti da svoja prava ostvaruju u građanskoj parnici. Vaš rođak očigledno nije iskoristio to pravo  i ostavinski postupak se sada nastavlja. Nažalost ažurnost naših sudova usled velikog broja predmeta baš i nije pohvalna, tako da vam savetujem da poslušate preporuku koju ste dobili u sudu i podneste molbu. Svi naslednici, pa i vaš rođak koji osporava validnost tesmenta,  ostaviočevu imovinu stiču u svojinu tek rešenjem o nasleđivanju. Do deobe ostaviočeve imovine, a u skladu sa sudskim rešenjem, naslednici zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom – svi naslednici se dakle nalaze u nasledničkoj zajednici, kako je to regulisano čl. 229 Zakona o nasleđivanju. Istim članom je propisano da kada nema izvršioca zaveštanja a naslednici se ne slože o upravljanju nasledstvom, sud će, na zahtev nekog od njih, postaviti upravitelja koji će za sve njih upravljati nasledstvom, ili će svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim će on upravljati.  Svaka odluka o upravljanju imovinom ostavioca pre deobe (u ovom slučaju poljoprivrednog zemljišta) bilo da se radi korišćenju ili izdavanju u zakup  mora biti rezulat dogovora svih naslednika.

 

S poštovanjem,

Mladi Pro Bono