Poštovani,
Odredba clana 33. vazeceg Zakona o radu taksativno propisuje koje sve elemente mora da sadrzi ugovor o radu zakljucen izmedju zaposlenog i poslodavca. Kao obavezan elemenat, izmedju ostalog, predvidjeno je i da ugovor o radu mora sadrzati i podatak o tome da li zaposleni radi sa punim, skracenim, ili nepunim radnim vremenom.
Da bih odgovorila na Vase pitanje, pre svega bih napravila razliku izmedju nepunog radnog vremena i skracenog radnog vremena, obzirom na to da mi se iz sadrzine Vaseg pisma cini da mislite na nepuno, iako koristite termin „skraceno“ radno vreme. A postoji velika razlika.
Odredba clana 52. navedenog Zakona o radu propisuje da zaposleni koji radi skraceno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom (znaci, zaposleni ostvaruje zaradu, naknadu zarade i druga licna primanja u punom iznosu, i uopste, ima sva prava po osnovu radnog odnosa u punom kapacitetu, bez obzira na to sto radi skraceno). Medjutim, skraceno radno vreme se utvrdjuje samo zaposlenom koji radi na narocito teskim, napornim i za zdravlje stetnim poslovima na kojima i pored primene odgovarajucih mera bezbednosti i zastite zivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za licnu zastitu na radu postoji povecano stetno dejstvo na zdravlje zaposlenog (to bi, npr. bilo u slucaju zaposlenih u rudnicima, topionicama i sl.). U takvim slucajevima se skraceno radno vreme utvrdjuje na osnovu strucne analize, pa se na osnovu rezultata izvrsene strucne analize utvrdjuje trajanje skracenog radnog vremena, koje ne moze biti skraceno vise od 10 casova nedeljno. U svakom slucaju, skraceno radno vreme ne zavisi ni od volje poslodavca, ni od volje zaposlenog – ono moze biti utvrdjeno samo pod navedenim uslovima (teski uslovi rada, stetno dejstvo na zdravlje zaposlenog i strucna analiza).
Sa druge strane, nepuno radno vreme je predvidjeno odredbom clana 51. Zakona o radu, koji propisuje da je to “radno vreme koje je krace od punog radnog vremena“. A u ovom slucaju zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu. Znaci, nepuno radno vreme proporcionalno smanjuje kapacitet prava koja se ostvaruju u punom radnom vremenu. Tu vazi princip koliko rada – toliko i prava (zaposleni koji radi 30 casova nedeljno, ostvaruje zaradu samo za tih 30 casova, ne moze ostvariti vecu zaradu).
U skladu sa navedenim, pretpostavljam da se Vase pitanje odnosi na nepuno, a ne na skraceno radno vreme kako ste naveli u pismu, jer samo u slucaju nepunog radnog vremena ne biste ostvarivali punu zaradu (a ni ostala prava iz radnog odnosa u punom obimu), pa iz tog razloga i trazite bilo kakvu vrstu zastite. Zato cu na osnovu takve pretpostavke i nastaviti odgovor na Vase pitanje.
Nepuno radno vreme se odredjuje ugovorom o radu onda kada obim rada ne zahteva puno radno vreme. Znaci, poslovi postoje, ali njihov obim nije takav da iziskuje angazovanje zaposlenog sa punim radnim vremenom. Trajanje nepunog radnog vremena u principu zavisi od kolicine poslova i moze iznositi 10, 20, 30 casova nedeljno.
Iz sadrzine Vaseg pisma ne mogu jasno utvrditi sve cinjenice pod kojima Vam se nudi zakljucenje ugovora o radu. Posebno je nejasno sta mislite pod tim da u ugovoru o radu koji su Vam ponudili da zakljucite stoji Vasa “molba“ da radite sa skracenim radnim vremenom. Kao sto sam vec navela, u ugovoru mora biti precizno navedeno da li radite sa punim, skracenim ili nepunim radnim vremenom i, laicki receno, nikakvoj molbi nema mesta u ugovoru o radu koji zakljucuju zaposleni i poslodavac.
U svakom slucaju, ono sto zasigurno mogu da Vam kazem je sledece:
Ukoliko prvi put zakljucujete ugovor o radu sa poslodavcem, odnosno ukoliko do sada niste bili u radnom odnosu kod poslodavca, na Vama je samo da prihvatite da zakljucite takav ugovor, ili ne. U toj situaciji poslodavac svakako ne postupa suprotno zakonu – obim rada ne zahteva angazovanje zaposlenog u punom kapacitetu, on nudi zakljucenje ugovora sa nepunim radnim vremenom i to je to. Zaposleni prihvata, ili ne prihvata ponudjene uslove, ne postoji nacin da zaposleni poslodavca natera da ga zaposli sa punim radnim vremenom ukoliko obim poslova to ne zahteva. Kao sto rekoh, u takvoj situaciji poslodavac ne ide mimo zakona, pa samim tim ni Vi ne biste imali prava ni na kakvu zastitu. Ukoliko Vam ne odgovara radni odnos sa radnim vremenom koje je krace od punog radnog vremena, jedino sto mozete je da takav ugovor ne zakljucite i ne zasnujete radni odnos.
Mozda biste eventualno imali prava na neku zastitu u slucaju da ste do sada radili sa punim radnim vremenom, pa Vam poslodavac nudi da zakljucite aneks ugovora o radu kojim se menja trajanje radnog vremena, ali Vam, kao sto sam rekla, ne mogu dati detaljniji odgovor obzirom na to da nemam sve potrebne podatke.
U svakom slucaju, nadam se da sam Vam bar donekle razjasnila situaciju. A ukoliko Vam i dalje nesto nije jasno obratite nam se ponovo, ali sa detaljnijim opisom cinjenicnog stanja, kako bismo Vam dali precizniji odgovor.
Biljana Djeric, advokat