Poštovani,
U skladu sa Zakonom o nasleđivanju prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočevi potomci su sva deca kako bračna , vanbračna, iz predhodnih brakova, tako da Vi deca iz prvog braka i deca iz drugog braka imate ista nasledna prava. Zakonom je određeno da naslednici I naslednog reda nasleđuju na jednake delove ( što naravno ne isključuje pravo nekog od naslednika da se odrekne svog naslednog dela u korist ostalih ili u korist određenog naslednika). S druge strane,što se tiče ugovora o doživotnom izdržavanju, to je ugovor koji se zaključuje pred sudijom i za koji je zakonom predviđeno da je sudija obavezan da upozori učesnike u postupku primaoca i davaoca izdržavanja da imovina koja je obuhvaćena tim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Znači ukoliko je vaš odtac ostavio neku nepokretnu ili pokretnu stvar vašoj polusestri, ona postaje vlasnik toga nakon njegove smrti. To će se konstatovati na raspravi, a ostalu imovinu ukoliko je ima deli se na jednake delove, kao naslednici prvog naslednog reda.
Suština ugovora o doživotnom izdržavanju je u uzajamnom pomaganju, gde primalac izdržavanja ili nemadovoljno sredstva da se izdržava ili nije u mogućnosti zbog bolesti, ili vršenje svakodnevnih uobičajenih potreba zbog čega na sebe brigu o tome prezuma davalac izdržavanja, koji nakon njegove smrti dobija u svojinu tačno određenje stvari. Upravo zbog toga Zakon i sudska praksa predviđaju da bi ugovor o dož.izdržavanju bio ništav ukoliko njegova sadržina u pismenu ne odgovora stvarnoj volji stranaka ukoliko bi bio zaključen pod prinudnom ili zabludom ili cilju da se izigra pavo nasleđa nužnih naslednika, a ne da se obezbedi izdržavanje što predstavlja osnovni element ovog ugovora. Takođe, zakonom je predviđeno da na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili zbog starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvestnost za davaoca izdržavanja ( u vreme zakljućenja ugovora neizvesno je koliko će dugo živeti primalac izdržavanja i kolika će biti obaveza davaoca izdržavanja, ali ako se u vreme zaključenja ugovora znalo da zbog prirode bolesti i godina starosti očekivala skora smrt primaoca izdržavanja tada u tim slučajevima zakonski naslednici su ovlašćeni da nakon smrti traže poništenje ugovora). Poništaj se može tražiti u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor , a najkasnije u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.
Taj postupak biste porkenuli tužbom za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju pred redovnim parničnim sudom. Na ostavinskoj raspravi (ukoliko smatrate da ima elemetna za poništaj ) možete izneti da osporavate ugovor o dož. izdržavanju, da hoćete da pokrenete parnicu za poništaj tog ugovora. Sud će Vas uputiti da pokrenete parnični postupak za poništaj pri čemu će prekinuti ostavinski postupak do okončanja tog sudskog postupka, a u tom slučaju ste u obavezi podnesete tužbu nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana prekida i o tome dostaivte dokaz ostavinskom sudu. Ukoliko to ne učinite u tom roku, ostavina će se nastaviti.
Naravno, sudska praksa i stavovi suda su različiti, te sud može da odluči da donese ostavinsko rešenje na preostaloj imovini ukoliko postoji po zakonskom redu nasleđivanja, a da Vi svoja prava dalje ostvarujete u parnici i ako dobijete pravosnažnu presudu u Vašu korist tada biste tražili dopunu ostavine, što s obzirom da se radi o nepokretnosti ima mogu reći karakret novog ostavinskog postupka. Prvi način ostaviranja vaših prava je izvesniji, sudovi se retko odlučuju za drugi.