Poštovana,
da objasnimo prvo fundamentalne institute vezane za Vaše pitanje, pa ćemo onda odgovoriti konkretno na Vaš odgovor, koliko smo u mogućnosti, s obzirom da ne znamo da li je za vreme vašeg braka postojao režim zajedničke ili posebne imovine bračnih drugova,da li je nepokretnost stečena teretnim(npr. kupovinom) ili besteretnim poslom (npr. poklonom, nasleđivanjem), da li je stečena za vreme trajanja vaše bračne zajednice ili pre toga. Pre svega, pretpostavićemo se da se nepokretnosti vode na Vašeg supruga.
Prema članu 168. Porodičnog zakona, posebna imovina je imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, ili u toku braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.Ako je neka nepokretnost u imovini Vašeg supružnika stečena na neki od navedenih načina, ona predstavlja njegovu posebnu imovinu. Kada titular imovine umre, neminovno dolazi do nasleđivanja – prelaska te imovine sa ostavioca na naslednike. U konkretnom slučaju,Vi ste zakonski naslednik Vašeg muža, i imate pravo da takve nepokretnosti nasledite u ravnim delovima sa Vašim sinom.
Zajednička imovina je imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku (član 171. PZ).
Ako postoje nepokretnosti koje su stečene na navedeni način, one su u Vašoj zajedničkoj imovini (Vas i Vašeg pokojnog supružnika), i svako od vas dvoje je titular prava svojine u neopredeljenom udelu na svakoj stvari u toj imovini.
Prosto rečeno, Vi se u pogledu tih nepokretnosti, nalazite u dvostrukoj ulozi : supružnik koji ima pravo da izdvoji svoj udeo iz zajedničke imovine i naslednik.
Prvo, Vi imate pravo da izdvojite svoj udeo u zajedničkoj imovini iz sastava supružnikove zaostavštine (one imovine koju bi naslednici trebalo da naslede). Vi to pravo imate potpuno nezavisno od nasleđivanja. Štaviše, moglo se desiti da Vi ne nasleđujete muža jer vam se brak završio pre njegove smrti, Vi biste opet mogli izdvojiti svoj udeo u zajedničkoj imovini.
Kao što sam rekla, vaš udeo je neodređen. Da bi bio izdvojen iz sastava imovine Vašeg supružnika, mora se izvršiti deoba imovine – utvrđivanje udela. Ona se vrši u parničnom postupku. Prilikom deobe, pretpostavlja se da su udeli jednaki. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih orihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti…član 180. st 3 PZ.
Nakon deobe, imovinu vašeg pokojnog supružnika činiće njegov udeo u zajedničkoj imovini i njegova posebna imovina, a vi ćete biti titular određenog udela (u razlomku), ili određenih stvari čija je vrednost srazmerna tom udelu. Onda se pojavljujete u ulozi naslednika: u ostavinskom postupku zaostavština Vašeg supruga podeliće se njegovim zakonskim naslednicima iz prvog naslednog reda : Vama i Vašem sinu.
Primer: Vrednost imovine vašeg muža je ukupno 50.000 evra. Vi ste izdvojili potpuno nevezano za nasleđivanje 20.000 evra, jer se utvrdilo da je to vaš udeo u zajedničkoj imovini. Negovu zaostavštinu (imovinu koja se nasleđuje) čini još 30.000 evra. Taj deo delite Vi i Vaš sin, tako da u krajnjem ishodu Vaš sin nasleđuje 15.000 evra,a Vi 35.000 evra.
Što se tiče pitanja na koga se imovina vodi, morate razlikovati dve stvari kada je u pitanju zajednička imovina bračnih drugova: 1) na koga se vodi nepokretna imovina – na onoga ko je kao vlasnik uknjižen u katastru nepokretnosti. To mogu biti oba supružnika ili samo jedan supružnik. Međutim, ako je i upis izvršen na ime samo jednog od vas, smatra se da je izvršen na ime oba supružnika, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum i deobi odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika odlučivao sud. 2) ko je zapravo titular zajedničke imovine– kao što sam rekla, može se desiti da se neka nepokretnost koja je de facto u zajednčkoj imovini vodi na jednog supružnika, ali je titular i drugi supružnik, što se pretpostavlja.
S poštovanjem,
Bela Prendivoj, student Pravnog fakulteta
Odgovor pregledan od strane Advokata -saradnika i odobren za objavljivanje.