Poštovani,
Članom 37. Zakona o radu regulisan je radni odnos na određeno vreme.
Predviđeno da se radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
Tako da je zakonodavac predvideo tačno određene slučajeve u kojima se može zasnovati rad na određeno vreme.
Ministarstvo rada i socijalne politike je donelo Mišljenje br. 011-00-505/2007-02 od 4.6.2007. godine, kojim se tumači ovaj član u kom je navedeno da ” posle prestanka radnog odnosa na određeno vreme, koji je zasnovan zbog povećanog obima posla u trajanju od 12 meseci, sa istim licem se može zaključiti ugovor o radu kojim se radni odnos zasniva na određeno vreme zbog povećanog obima posla, ali za rad na drugim poslovima.”
Za vreme rada na određeno vreme, zaposleni ima pravo i obaveze kao i zaposleni koji radni odnos zasniva na neodređeno vreme. Zaposleni ima pravo na zaradu, naknadu zarade i druga primanja u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu, pravo na godišnji odmor, pravo na socijalno osiguranje, i druga prava iz rada i po osnovu rada.
Članom 37. Zakona o radu propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.
Ministarstvo rada i socijalne politike je donelo Mišljenje br. 011-00-824/2007-02 od 19.9.2007. godine kojim se tumači ova odredba i navedeno da „ukoliko postoji potreba za radom na istim poslovima, poslodavac sa licem koje je bilo u radnom odnosu na određeno vreme 12 meseci može zaključiti samo ugovor o radu na neodređeno vreme.”