Postovani,
Sto se tice poverilaca Vaseg duznika koji su trazili namirenje svojih potrazivanja na isti nacin kao i Vi – popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvrsnog duznika, stvari stoje ovako:
Pre svega, odredba clana 6. Zakona o izvrsnom postupku propisuje da je sud duzan da predmete uzima u rad onako kako ih je primio, osim ako priroda potrazivanja ili posebne okolnosti zahtevaju da se postupi drugacije (to bi bilo u slucaju potrazivanja od osobitog znacaja za egzistenciju gradjana, npr. namirenja potrazivanja kod izdrzavanja maloletnog deteta i sl., sto kod Vas najverovatnije nije slucaj). Stav 2. istoga clana propisuje da se vise izvrsnih poverilaca koji ostvaruju svoja novcana potrazivanja prema istom izvrsnom duzniku i na istom predmetu izvrsenja, namiruju onim redom kojim su stekli pravo da se iz tog predmeta namire, osim u slucajevima kada je zakonom drugacije odredjeno.
Dalje, odredba clana 75. stav. 4. Zakona o izvrsnom postupku ovu opstu odredbu malo konkretizuje, pa propisuje da se, u situaciji kada je popis pokretnih stvari izvrsen u korist vise izvrsnih poverilaca, red prvenstva u sticanju zaloznog prava odredjuje prema danu kada je predlog za izvrsenje primljen u sud, a ako su predlozi za izvrsenje primljeni istog dana, njihova zalozna prava imaju isti red prvenstva.
Drugim recima, izvrsni poverilac po cijem je predlogu izvrsen popis stvari izvrsnog duznika (znaci, onaj koji je prvi podneo predlog za izvrsenje) stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima, odnosno stice pravo da se prvenstveno namiri iz popisanih stvari. Ako je popis u korist svih izvrsnih poverilaca istovremeno izvrsen, svi sticu sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima, a red prvenstva namirenja zavisi od dana kada je predlog za izvrsenje primljen u sud – prednost ima onaj izvrsni poverilac ciji je predlog o izvrsenju ranije stigao u sud. I na kraju, ukoliko su predlozi za izvrsenje primljeni istog dana, zalozna prava imaju isti red prvenstva i u tom slucaju se svi poverioci namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja.
Obzirom na to da ste Vi vec dobili informaciju od sudskog izvrsitelja da postoje poverioci koje treba isplatiti pre Vas, najverovatnije je situacija takva da su njihovi predlozi za izvrsenje stigli u sud pre Vaseg, pa u tom smislu oni i imaju prednost u namirenju. Posto imate utisak da ’’nisu u pitanju cista posla’’, radi provere cinjenicnog stanja biste, pre svega, mogli da odete do suda, nadjete sudskog izvrsitelja koji postupa u Vasem predmetu (ili probajte da nadjete sudiju, ako sudski izvrsitelj nece ili ne moze da Vam pomogne) i trazite od njih informaciju po cijem predlogu je popis pokretnih stvari duznika izvrsen, koliki je tacan iznos potrazivanja tog poverioca, kao i informaciju o tome ko su, odnosno koliko ima izvrsnih poverilaca ciji su predlozi za izvrsenje stigli u sud pre Vaseg.
Druga mogucnost je da odete do Registra zaloge zaloznog prava na pokretnim stvarima koji vodi Agencija za privredne registre (Brankova ulica br. 25). Registar zaloge prilikom upisa zaloznog prava na pokretnim stvarima mora da sadrzi zakonom propisane podatke: identitet zalogodavca i duznika, opis stvari koja je predmet zaloznog prava, opis obezbedjenog potrazivanja i sl, pa biste u Registru mogli pronaci informacije koje Vas interesuju. Sve to samo pod uslovom da je sud postupio po odredbi clana 76. Zakona o izvrsnom postupku koja propisuje da izvrsni sud bez odlaganja dostavlja kopiju zapisnika o popisu organizaciji koja je zakonom ovlascena da registruje bezdrzavinsku zalogu na pokretnim stvarima (odnosno Agenciji za privredne registre). U suprotnom, ukoliko je sud to propustio da ucini, trazene informacije tamo necete pronaci. Inace, Ragistri zaloge su javni i svako zainteresovano lice moze traziti i dobiti izvod kojim se potvrdjuje da Registar sadrzi, ili ne sadrzi podatke o zalozi na odredjenoj stvari, ili pravu.
Sto se tice drugog dela Vaseg pitanja, odnosno poverilaca Vaseg duznika koji su kao sredstvo izvrsenja opredelili novcana sredstva na njegovom racunu (a ne namirenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari), oni ni u kom slucaju ne mogu svoje potrazivanje namiriti iz sredstava dobijenih prodajom njegovih pokretnih stvari. Naime, izvrsenje se moze sprovesti samo onim sredstvom i na onom predmetu izvrsenja koji su navedeni u predlogu za izvrsenje. Znaci, sto se njih tice nemate nikakvih za brigu – sudski izvrsitelj ne moze sredstva od prodaje automobila uplatiti na racun duznika da bi se namirili oni koji su trazili namirenje preko racuna. Na ovo upucuje odredba clana 8. Zakona o izvrsnom postupku, koja propisuje da sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvrsnom predlogu. Promena sredstva izvrsenja, u skladu sa stavom 4. istoga clana, moze biti izvrsena na predlog izvrsnog poverioca, ali u Vasem slucaju to ocigledno nije izvrseno, pa tu situaciju ovim putem necu posebno objasnjavati.
Bez obzira na to sto se Vama cini drugacije, u Vasem slucaju se prilicno brzo odmaklo sa postupkom – samo tri meseca nakon donosenja Resenja o izvrsenju stvari su popisane i procenjene. Sada Vam ostaje samo da sacekate Zakljucak suda o prodaji automobila duznika kojim ce biti utvrdjeno vreme i mesto prodaje, i eventualno Zakljucak kojim se zakazuje popis i procena pokretnih stvari koje duznik ima u prodavnici, ukoliko to jos uvek nije izvrseno.
I to bi bilo to, nadam se da ce Vam odgovor biti od pomoci. Ukoliko ponovo zatreba, slobodno nas kontaktirajte ponovo.
Biljana Djeric, advokat