Poštovani Da li jedna strana u parnici povere dece koja se vodi u Sudu može da ne prihvati veštačenje na zahtev druge strane ako je Sud prihvatio i odredio da se obavi veštačenje od strane neuropsihijatra i da li može da kao dokaz donese nalaz bilo kog drugog neuropsihijatra ( tvrdi da je bila na ekspertizu i da je sa psihicke strane sve u redu), a druga strana sumnja da sve radi preko veze i iz tog razloga je insistirala da se obavi veštačenje u Sudu? Jedna strana je dostavila Sudu nalaz da druga strana navodno boluje od “paranoidne psihoze“, a sama ta druga strana ne poseduje takav izveštaj lekara!!! Šta uraditi u takvoj situaciji? Da li bilo koji lekar sme na taj način jednoj strani u sporu davati medicinsku dokumentaciju (druge strane bez njenog znanja) da se to ne tiče nje same a Sud to nije zvanično tražio? Molim za savet šta uraditi? Ako je potrebno detaljnije objašnjenje sa više pojedinosti o sporu koji je u toku nije problem.

Poštovani,

Postupak u sporu za zaštitu prava deteta odnosno vršenje ili lišenje roditeljskog prava uređen je prvenstveno Porodičnim zakonom RS. Ono što je bitno naglasiti jeste da je, za razliku od opšteg parničnog postupka, u sporovima koji se tiču porodičnih odnosa i prava dece sud ovlašćen da samostalno utvrđuje činjenice čak i kada one nisu sporne. Takođe, sud može samostalno da istražuje činjenice koje nijedna stranka nije ni iznela (član 205. PZ). Dakle, sud može da odredi izvođenje dokaza (npr. veštačenje) po predlogu stranaka, ali i po sopstvenoj inicijativi. Ova pravila služe radi najbolje zaštite prava i interesa deteta.

U Vašem slučaju, kako je propisano Zakonom o parničnom postupku RS, kada jedna stranka predloži veštačenje, protivna stranka ima pravo da se izjasni o tom predlogu. Međutim, sud nije vezan stavovima stranaka i samostalno donosi odluku o određivanju predloženog veštačenja. Kada se veštačenje vrši na nekom licu, to lice načelno može to da odbije. Ako stranka odbije da se na njoj izvrši određeno veštačenje, a poziva se na izveštaj nekog drugog lekara sud će to ponašanje ceniti prema načelu slobodne ocene dokaza.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti propisano je da podaci iz medicinske dokumentacije pacijenta spadaju u lične podatke o pacijentu i predstavljaju službenu tajnu. Podaci iz medicinske dokumentacije mogu se dostavljati na uvid ili u obliku zapisa samo na zahtev sudskih organa, organa starateljstva i u drugim slučajevima propisanim zakonom. Takođe, podatke iz medicinske dokumentacije pacijenta, bez pristanka pacijenta, mogu dobiti i punoletni članovi porodice pacijenta, ali samo u slučaju kada je to neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika člana porodice. U slučaju da su ova pravila povređena, lica koja su neovlašćeno saopštila podatke iz medicinske dokumentacije odgovorna su za odavanje službene tajne. Odavanje službene tajne jeste krivično delo iz člana 369. Krivičnog zakonika, te možete podneti krivičnu prijavu.