Postovani,
Zahtev za zastitu zakonitosti je vanredni pravni lek, odnosno pravni lek koji se ulaze protiv pravnosnaznih sudskih odluka (prvostepenih ili drugostepenih), a sadrzina, razlozi i uslovi za podnosenje istog propisani su odredbama clanova Zakona o parnicnom postupku (cl. 413 – cl. 421). U narednim redovima pokusacu da Vam na sto jednostavniji nacin objasnim zakonske odredbe kojima je predvidjeno podnosenje ovog pravnog leka.
Pre svega, za izjavljivanje zahteva za zastitu zakonitosti postoje samo dva razloga:
Prvo, javni tuzilac moze podici ovaj zahtev zbog apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz cl. 361. stav 2. tacka 5., gde se u stvari radi o zastiti javnog poretka u smislu clana 3. stav 3. Zakona o parnicnom postupku. To bi znacilo da javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti ukoliko su nizestepeni sudovi doneli svoje odluke protivno odredbama zakona zasnivajuci ih na nedozvoljenom raspolaganju stranaka, odnosno raspolaganju stranaka koje je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. Drugi slucaj u kome javni tuzilac moze podici ovaj pravni lek je u sporovima ciji je predmet ugovor o prometu nepokretnosti, ako je sam ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan javnom poretku.
Rokovi za podnosenje ovog pravnog leka su razliciti i zavise od toga protiv kojih odluka se podnosi, da li protiv prvostepenih, ili drugostepenih, a ukoliko je u pitanju drugostepena odluka, da li je to odluka protiv koje je izjavljena revizija (takodje vanredni pravni lek), ili nije. Navedenim Zakonom o parnicnom postupku za izjavljivanje ovog pravnog leka predvidjeni su rokovi od tri meseca, 30 dana i, izuzetno, rok od godinu dana.
Rok od tri meseca predvidjen je u dva slucaja.
Ukoliko se ulaze protiv prvostepene odluke protiv koje nije izjavljena zalba, rok se racuna od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom.
Ukoliko se ulaze protiv odluke donete u drugom stepenu, pravi se razlika u zavisnosti od toga da li je protiv te drugostepene odluke izjavljena revizija, ili nije – ukoliko nije izjavljena revizija, rok (od tri meseca) se racuna od dana kad je ta odluka dostavljena onoj stranci kojoj je docnije dostavljena.
Medjutim, rok za izjavljivanje zahteva za zatitu zakonitosti ne iznosi tri meseca, nego 30 dana ukoliko se izjavljuje protiv drugostepene odluke protiv koje su stranke izjavile reviziju. U tom slucaju rok se racuna od dana kada je javnom tuziocu dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena.
I na kraju, rok od godinu dana izuzetno je predvidjen i to u slucaju kada se zahtev za zastitu zakonitosti podnosi protiv pravnosnazne presude donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti (ukoliko je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili pravilima morala). U ovakvom slucaju rok se racuna od dana pravnosnaznosti odluke, a ako je protiv odluke bila izjavljena revizija – od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen.
Sto se tice Vaseg pitanja, odnosno toga kako se sastavlja i kome se podnosi zahtev, prvo bih Vam objasnila ko je nadlezan da ga podnese, obzirom na to da stranka u postupku ovaj vanredni pravni lek moze da podnese samo pod odredjenim uslovima.
Naime, za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti prvenstveno je nadlezan javni tuzilac. On to moze uciniti po sluzbenoj duznosti (u situaciji kada mu prvostepeni sud dostavi reviziju, pa on utvrdi da postoje zakonski razlozi za podnosenje zahteva), a moze to uciniti i na inicijativu stranke (u slucaju da se zahtev podnosi protiv prvostepene presude, ili protiv drugostepene presude protiv koje nije izjavljena revizija). U ovom drugom slucaju (na inicijativu stranke), stranka je ta koja mora podneti predlog za podnosenje zahteva Republickom javnom tuzilastvu. U obrazlozenju tog predloga mora biti naveden zakonski razlog za podnosenje istog i moraju biti naznacene presude koje se pobijaju zahtevom, a javni tuzilac je taj koji odlucuje da li razlog za podnosenje zahteva naveden u predlogu postoji ili ne. Ukoliko javni tuzilac smatra da ima mesta podnosenju zahteva, on to i cini, tj. podnosi zahtev Vrhovnom kasacionom sudu. U slucaju da smatra da ne postoji zakonski razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka, obavestava stranku (podnosioca predloga) o tome. I tek po prijema tog obavestenja stranka je ovlascena da podnese zahtev, naravno iskljucivo iz razloga koji su predvidjeni za javnog tuzioca. Zahtev za zastitu zakonitosti stranka podnosi Vrhovnom kasacionom sudu i to u roku od 30 dana od dana prijema obavestenja javnog tuzioca da nece izjaviti ovaj pravni lek.
Znaci, za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti prvenstveno je nadlezan javni tuzilac. I samo ukoliko on ne podnese ovaj zahtev to moze uciniti stranka (i to samo ona stranka koja je prethodno tuzilastvu podnela predlog za podnosenje zahteva).
Sadrzina zahteva za zastitu zakonitosti je ista kao i sadrzina predloga za njegovo podnosenje. Znaci, i u samom zahtevu se prvo navodi iz kog zakonskog razloga se on podnosi, a zatim se u obrazlozenju navode presude koje se zahtevom pobijaju (broj prvostepene presude koja je doneta protivno zakonskim odredbama, naziv suda koji je istu doneo, kao i naziv drugostepenog suda i broj drugostepene presude, ukoliko se zahtev podnosi protiv drugostepene odluke).
U svakom slucaju, ukoliko imate nameru da podnosite ovaj vanredni pravni lek, morate voditi racuna o proteku rokova. Pored toga, preporuka je da angazujete strucno lice, kako zbog same forme zahteva, tako i zbog cinjenice da se zahtev podnosi iz ogranicenog broja razloga, a strucno lice ce najbolje proceniti da li uopste ima svrhe podnositi zahtev i da li su nizestepeni sudovi donosenjem svojih odluka postupili protivno prinudnim propisima.
Biljana Djeric, advokat