Poštovana ,
Odredba člana 171. važećeg Porodičnog zakona propisuje da je imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku njihova zajednička imovina, što znači da supružnici na toj imovini imaju pravo svojine i to tako da su njihovi udeli odredivi, ali nisu unapred odredjeni.
Odredba člana 174. stav 1. navedenog zakona propisuje da zajedničkom imovinom supružnici raspolažu zajednički i sporazumno. Stav 3. istoga člana propisuje da svojim udelom u nepodeljenoj zajednickoj imovini supružnik ne moze niti raspolagati, niti ga moze opteretiti pravnim poslom medju zivima, što u stvari znači da supružnik svojim udelom ne može raspolagati i ne može ga opteretiti bez saglasnosti drugog supružnika.
Odredba člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da je ništav ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima, a odredba člana 25. stav 3. istog zakona predvidja da se odredbe tog zakona koje se odnose na ugovore shodno primenjuju i na druge pravne poslove (to bi značilo da je i založna izjava koja je data protivno prinudnim propisima, kao u ovom slučaju, ništava).
Pretpostavljam da je Vaš suprug podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga Upravi prihoda za neizmirene poreze i doprinose, pri čemu je kao sredstvo obezbedjenja naplate dao založnu izjavu na osnovu koje je zasnovana hipoteka na vašoj zajedničkoj nekretnini. Medjutim, okolnosti zbog kojih je on dao založnu izjavu u konkretnom slucaju nije od značaja.
Činjenica koja je od odlučujućeg značaja je da je Vaš suprug založnu izjavu dao bez Vaše saglasnosti, čime je izvršio nedozvoljeno raspolaganje i postupio protivno prinudnim propisima, konkretno protivno odredbi člana 174. Porodicnog zakona. Primenom i ostalih navedenih zakonskih odredbi na ceo slučaj dolazimo do toga da je založna izjava data od strane Vašeg supruga u korist Poreske uprave apsolutno ništava, sto znaci da nije proizvela nikakvo pravno dejstvo.
Iz navedenog proizilazi da je odgovor na Vaše pitanje sledeći:
Ukoliko su činjenice koje ste naveli tačne i ukoliko možete da ih potkrepite dokazima (prvenstveno mislim na postojanje zajedničke svojine na nepokretnostima koje je Vaš suprug opteretio hipotekom), onda imate osnova da podnesete tužbu nadležnom sudu (Prvom osnovnom sudu u Beogradu, ili Višem sudu u Beogradu, u zavisnosti od visine potraživanja Poreske uprave koje je obezbedjeno hipotekom)
Medjutim, cela situacija nije baš jednostavna i trebalo bi proveriti par stvari. Pre svega, trebalo bi utvrditi kada je izvršen upis hipoteke, obzirom na to da Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima propisuje da se ovakva vrsta tužbe može podneti u roku od tri meseca od dana saznanja za izvršenje upisa, a najkasnije u roku od dve godine od dana izvršenja upisa.
No, i pored ovakve odredbe i proteka roka, smatram da biste imali pravo da zahtevate brisanje založnog prava, obzirom na to da isticanje ništavosti ne zastareva, a i Zakon o opštem upravnom postupku po kome se vrši upis prava na nepokretnostima ne predvidja nikakav rok u kome se može tražiti brisanje upisa.
Dalje, tužbenim zahtevom trebalo bi da tražite utvrdjenje ništavosti založne izjave, kao i brisanje uknjižbe založnog prava koja je izvršena u zemljišnim knjigama kod nadležnog registra nepokretnosti.
Kao pasivno legitimisani, odnosno tuzeni, tuzbom bi trebali biti obuhvaceni Vaš suprug, kao davalac založne izjave (obzirom na to da je davanjem iste izvršio nedozvoljeno raspolaganje protivno prinudnim propisima) i Republika Srbija – Uprava prihoda za neizmirene poreze i doprinose (u ciju korist je založna izjava data).
U svakom slučaju, savet je da, ukoliko želite da pokrenete sudski postupak, prvenstveno radi sigurnosti i proteka rokova, to učinite što pre. Pored toga, za podnosenje ovakve tuzbe preporuka je da angazujete strucno lice koje će sagledavanjem svih činjenica i uvidom u celokupnu dokumentaciju moći pravilno da utvrdi pasivno legitimisana lica i da precizno opredeli tužbeni zahtev.
Biljana Đerić, advokat