Poštovani,
Zakonsko nasledjivanje regulisano je odredbama Zakona o nasledjivanju koji propisuje sledeće:
Odredba člana 9. navedenog zakona propisuje da prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.
Ukoliko ostavilac nema potomaka, njegov bračni drug nasledjuje zajedno sa njegovim roditeljima i njihovim potomstvom u drugom naslednom redu, u skladu sa odredbom clana 12. istoga zakona. Ukoliko ostaviočev bračni drug nece ili ne može da nasledi, celokupnu zaostavštinu nasledjuju njegovi roditelji. Ako ni ostaviočevi roditelji neće ili ne mogu da naslede, njihov deo nasledjuju njihovi potomci (znači, rodjena braća i sestre ostavioca, kao i braća i sestre po ocu ili po majci), a u slučaju da i oni ne mogu ili neće da naslede, ostavioca nasledjuje njihovo potomstvo, odnosno bratanice, bratanci, sestričine i sestrići (tj. unuci ostaviočevih roditelja) i tako redom, sve dok ima potomaka ostaviočevih roditelja.
Ukoliko ne postoji niko od srodnika iz drugog naslednog reda ko bi mogao i hteo da nasledi (niko nije živ, ili se iz nekog drugog razloga ne mogu pojaviti kao naslednici), nasledjuju naslednici trećeg naslednog reda. Treći nasledni red, prema odredbi člana 16. Zakona o nasledjivanju, čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. To znači da bi redosled nasledjivanja, pojednostavljeno, u ovom naslednom redu bio sledeći: prvo nasledjuju ostaviočevi dedovi i babe. Ukoliko oni neće ili ne mogu da naslede (najčešći slučaj je da ni oni nisu živi u trenutku smrti ostavioca), ostavioca nasledjuje njihovo potomstvo (znači, rodjene tetke ostavioca, stričevi i ujaci), a ako ni oni neće ili ne mogu da naslede, ostavioca nasledjuje njihovo potomstvo, odnosno ostaviočeva braća i sestre od tetaka, stričeva ili ujaka. I tako redom, sve dok ima potomaka ostaviočevih dedova i baba.
Posle treceg naslednog reda pobočni srodnici više ne mogu biti pozivani na nasledje, vec samo srodnici u pravoj ushodnoj liniji i to:
U četvrtom naslednom redu, u skladu sa odredbom clana 19. Zakona o nasledjivanju, nasledjuju samo ostaviočevi pradedovi i prababe (znači samo oni, ne i njihovo potomstvo!).
Ukoliko ostaviočevi pradedovi i prababe nisu živi, neće ili ne mogu da naslede, u petom naslednom redu, prema odredbi člana 20. Zakona o nasledjivanju zaostavštinu nasledjuju njegovi dalji preci, odnosno čukundedovi i čukunbabe, mada je ova situacija u praksi vrlo retka. I u ovom naslednom redu se na nasledje ne mogu pozivati ostaviočevi pobočni srodnici, nego isključivo srodnici u pravoj ushodnoj liniji.
I na kraju, ukoliko ostavilac nema drugih zakonskih naslednika, nasledjuje Republika Srbija, u skladu sa članom 21. Zakona o nasledjivanju.
Isključivo zbog neprecizne i nejasne formulacije Vašeg pisma teško je utvrditi u pogledu kojih rodjaka ostavioca Vas interesuje da li se eventualno mogu smatrati naslednicima. Samim tim, ne može se sa sigurnoscu utvrditi u kom stepenu srodstva pobočne linije se oni nalaze sa ostaviocem i iz tog razloga Vam ne mozemo dati konkretan odgovor na postavljeno pitanje.
Nadam se da cete primenom navedenih odredbi vazeceg Zakona o nasledjivanju moći sami da utvrdite da li rodjaci ostavioca čije Vas potencijalno pravo na nasledjivanje interesuje spadaju u krug zakonskih naslednika.
Ukoliko Vam to ne podje za rukom, javite nam se ponovo, ali morate precizno i jasno oznacititi vrstu srodstva kako bismo bili u mogucnosti da Vam odgovorimo na postavljeno pitanje.
Advokat Biljana Djeric