Poštovana X.,
pre svega se moram složiti sa Vama da je situacija u kojoj se trenutno nalazite ima određenu težinu, jer su pred Vama dva sudska postupka koja su neophodna da se sprovedu da biste se razveli i da bi sproveli novi upis u MKR vašeg najmlađeg deteta. To su dva odvojena postupka i nemaju veze jedno sa drugim.
Porodičnim zakonom RS je predviđeno da se ocem deteta rođenog u braku smatra muž majke deteta, zato je Vaš sadašnji suprug upisan kao otac deteta. Da bi se pravi otac deteta upisao u MKR kao isti potrebno je da se pokrene sudski postupak za osporavanje očinstva, koji se pokreće tužbom pred nadležnim parničnim sudom .Pravo na osporavanje očinstva imaju dete, majka, muž majke i muškarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tužbom traži i utvrđenje svog očinstva. (što bi kod Vas bio slučaj) Muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi osporavanja očinstva muškarcu koji je se smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta. Stranke u sudskom sporu bi bili svi, kao nužni i jedinstveni supraničari i majka i dete i muškarac koji se smatra ocem deteta, u suprotnom tužba će biti odbačena kao neuredna. Kao način utvrđivanja ,odnosno osporavanja očinstva jeste upravo DNK analiza, kao jednini pouzdan dokaz, s obzirom da je u ovakvim sprovima zabranjeno da se donese presuda na osnovu priznanja.
Tek nakon okončanja ovog postupka i nakon pravosnažnosti presude ( nakon što prođe rok za izjavljivanje žalbe) može se izvršiti novi upis u MKR.
Što se tiče razvoda braka, postupak je isto tako zakonom jasno predviđen, te ukoliko Vaš suprug ne želi da potpiše predlog za sporazumni razvod braka, jedino Vam preostaje da podnesete tužbu za razvod braka, jer Vam niko ne može zabraniti da ostane u braku ukoliko jedan od supružnika više to ne želi , a pogotovo što je u vašem slučaju zajednica života odavno prestala. Tužbom biste tražili pre svega da se brak razvde, zatim poveravanje vaše zajendičke dece Vama na čuvanje, vaspitavanje i staranje (u praksi se ovo poistovećuje sa starateljstvom nad decom, laički rečeno ), zatim određujete i tražite određeni iznos alimentacije, kao i način viđanja dece sa ocem i naravno ukoliko imate nešto od zajedniče imovine koju ste stekli u toku trajanja braka, tražite deobu iste, ali s obzirom da ste naveli da Vaš surpug ne želi da Vam da decu, pretpostavka je da će se protiviti navodima tužbe i glavni argumet će mu biti to da ste mu decu već jednom ostavili, da ne radite i sl.( bez obzira što ste u tom trenutku smatrali da je to najbolje za interese vaše dece) što govori o tome se ovaj postupak neće završtiti na par ročišta , kao i da je u određenoj meri neizvesno kome će pripasti deca na čuvanje vaspitavanje i staranje. ( s obzirom na Vaše navode da otac želi da se odreknete dece, odnosno nije klasična situacija razvoda braka gde jedan od supružnika uglavnom prigovara samo na visinu alimentacije)
Ovde moram da Vam napomenem da ćete opet ići u Centar za socijalni rad, jer je sud dužan da tražim mišljenje nadležnog centra, a to podrazumeva porcenu vaše celokupne sposobnost, a tu pre svega mislim i na materijalno stanje, pitanje zaposlenja, rešeno stambeno pitanje i ostalo. Takođe napominjem da je po Porodičnom zakonu predviđeno da dete koje je navršilo 10 godina života može slobono izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom postupku koje se tiče njegovih prava i interesa, pa postoji mogućnost da se to desi i Vama u ovom postupku da vašu decu u zavisnosti od dobi, pitaju za mišljnje.
Sa svega napred navedenog, moj Vam je savet da se naoružate strpljenjem, jer Vam predstoji ni malo lak sudski postupak , a takođe Vam savetujem da u ovo ne ulazite sami već da angažujete advokata ali advokata koji ima iskustva u ovoj vrsti sudskih sporova.
Stručni saradnik,
Ivana Zelenkov, dipl. pravnik