Poštovana,
U članu 37. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005 – dalje: Zakon) utvrđeno je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
Pod prekidom radnog odnosa, u smislu člana 37. Zakona, ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme, prerasta u radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan.
Prema tome, radni odnos može da se zasnuje na određeno vreme dok postoji potreba poslodavca da se određeni poslovi obave (sezonski poslovi, rad na određenom projektu i povećan obim posla), ali ne duže od 12 meseci neprekidno ili sa prekidima kraćim od 30 radnih dana.
Trajanje radnog odnosa na određeno vreme od 12 meseci se odnosi na posao koji se obavlja, a ne na zaposlenog koji taj posao obavlja u periodu od 12 meseci. Ukoliko je radni odnos zasnovan bez prekida, onda takav radni odnos na određeno vreme za obavljanje istih poslova može trajati najduže 12 meseci.
Međutim, ukoliko je radni odnos na određeno vreme zasnovan za obavljanje određenih poslova, zaposleni može kod poslodavca ponovo zasnovati radni odnos na određeno vreme, koji može da traje najduže 12 meseci, samo ukoliko je imao prekid rada na obavljanju istih poslova, koji je bio duži od 30 radnih dana.
Posle prestanka radnog odnosa na određeno vreme, koji je zasnovan zbog povećanog obima posla u trajanju od 12 meseci, sa istim licem se može zaključiti ugovor o radu kojim se radni odnos zasniva na određeno vreme zbog povećanog obima posla, ali za rad na drugim poslovima.
Ukoliko ste prema svakom ugovoru o radu obavljali iste poslove, svoja prava možete ostvariti u sudskom postupku.
Stručni saradnik za Radno pravo
Tatjana Nikolić, dipl. pravnik