Postovana,
odgovor na vase pitanje sadrzan je u clanu 156 Zakona o prekrsajima, takodje Vam dostavljamo i clan 157 da bi ste izbegli neurednost u pogledu sastavljanja zahteva.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se pismeno i sadrži:
1. naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu odnosno lično ime lica koje podnosi zahtev;
2. naziv suda, odnosno organa uprave kome se podnosi zahtev;
3. osnovne podatke o okrivljenom: lično ime, lično ime roditelja, mesto i datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja i državljanstvo odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;
4. činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi;
5. propis o prekršaju koji treba primeniti;
6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje ličnih imena i adresa svedoka, spise koje treba pročitati i predmete koji služe kao dokaz;
7. potpis i pečat podnosioca zahteva.
Kad zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi fizičko lice kao oštećeni, zahtev ne mora sadržati propis o prekršaju koji treba primeniti ni jedinstveni matični broj građana okrivljenog lica.
Kad zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi fizičko lice kao oštećeni protiv odgovornog lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave, zahtev treba da sadrži lično ime okrivljenog, naziv i sedište organa i funkciju, odnosno poslove koje lice u organu obavlja.
Fizičko lice u svojstvu oštećenog može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i usmeno na zapisnik.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za sud, odnosno organ uprave ako se pred njim vodi prekršajni postupak.
Ako zahtev ne sadrži sve podatke iz člana 156. ovog zakona ili nije dostavljen u dovoljnom broju primeraka, zatražiće se od podnosioca zahteva da ga u određenom roku dopuni odnosno dostavi ostale primerke. U slučaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u određenom roku, smatraće se da je odustao od zahteva i zahtev će se odbaciti.
Rok iz stava 2. ovog člana ne može biti duži od petnaest dana.