Radim u smenama u trajanju od 7 dana neprekidno. Za taj period mi se radno vreme racuna i placa po 16 sati dnevno, odnosno ukupno 112 sati, iako sam u obavezi da svih sedam dana budem na radnom mestu, zbog uredjaja koji su u neprekidnom radu. Nakon toga sam oslobodjen smene 4 sedmice, ali moram na drugi nacin da popunim mesecni fond sati(pozivanjem na posao u redovno radno vreme po 8 sati).Smatram da sam time ostecen, ali nisam sasvim siguran koja su tacno moja prava u tom slucaju. Da li se vreme koje provedem odmarajuci na radnom mestu (to nikada nije 8 sati u kontinuitetu) racuna kao rad ili ne?

Poštovani,

Prema Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005 i 61/2005 – dalje: Zakon) propisano je da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, odnsno 176 sati na mesečnom nivou

Prema članu 55. Zakona, radna nedelja traje pet radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac a radni dan, po pravilu traje osam časova. U članu 56. Zakona, propisano je da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, odnosno noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugačiji način.

Prema tome, kada priroda posla i organizacija radnog vremena to zahteva, poslodavac može, u okviru punog radnog vremena, da utvrdi raspored radnog vremena u toku radne nedelje tako da zaposleni rade noću i u smenama.

Pri utvrđivanju radnog vremena zaposlenog, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor (odmor između dva uzastopna radna dana) i nedeljni odmor.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

Za rad noću i rad u smenama zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu  ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Uvećana zarada za rad noću i rad u smenama utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od 26% od osnovne zarade zaposlenog. Takođe, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradni dan, najmanje 110% od osnovne zarade zaposlenog. Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od uvećanja.

Prema Zakonu, prekovremeni rad može da se uvede samo izuzetno, u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Za prekovremeni rad, zaposleni ima pravo na uvećanje zarade, koje, iznosi najmanje 26% od osnovne zarade zaposlenog.

Iz napred navedenih odredba Zakona proizilazi da se puno radno vreme utvrđuje na nedeljnom nivou i da iznosi 40 časova nedeljno. U okviru tako utvrđenog radnog vremena poslodavac može da utvrdi raspored radnog vremena zaposlenom, pri čemu je dužan da mu obezbedi odmore u toku rada u skladu sa Zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Pored toga, prekovremeni rad ne može da bude deo rasporeda radnog vremena u toku radne nedelje, jer je u pitanju rad koji ne može da bude unapred isplaniran.

Saradnik za Radno pravo

Tatjana Nikolić dipl. pravnik