Na Vašem sajtu sam našao odgovor na pitanje koje me dugo muči, a to je da li se plaća porez na imovinu t.j. nasleđe iza pokojnog oca. Odgovor je nažalost DA. Jeste da zakon kaže ne, međutim u mom slučaju poreska uprava je nekim misterioznim pravilnicima i odlukama Vlade Srbije odlučila da mi naplati porez. Ostavinsko rešenje je veoma prosto, moja majka nasleđuje stan a ja auto. Odgovor je sledeći, ako moja majka plati porez na stan možda će da me oslobode poreza na auto, to je otprilike ako platite 1000 eura oprostićemo vam 10 eura. Naravno nisam pristao i posle jedno pet dana ubeđivanja i svađanja po poreskoj upravi uspeo sam da dobijem rešenje gde samo plaćam ja porez na poklon, tačnije gde me stavljaju u drugi nasledni red, i ako sam naslednik prvog reda to jest sin pokojnika. Naravno platio sam porez i imam ostavinsko rešenje sa pečatom poreske uprave kao i sumu koju sam platio. Moje pitanje glasi, šta sad da radim? I koja institucija može i kako da ispravi nepravdu koju je nanela poreska uprava? Unapred hvala

Poštovani,

Na osnovu člana 14. stav 1. i 3. Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, “Sl. list SRJ”, br. 42/2002 – odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007 i 5/2009 – dalje: Zakon), porez na nasleđe i poklon plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) Zakona koje naslednici, odnosno poklonoprimci nasleđuju, odnosno prime na poklon. Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.

Članom 15. stav. 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu propisano je da je obveznik poreza na nasleđe i poklon je rezident i nerezident Republike Srbije koji nasledi ili na poklon primi pravo iz člana 14. st. 1. i 2. Zakona na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 3. Zakona je rezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije, ili u inostranstvu.

Na osnovu člana 1. stav 1. tačka 1) Zakona, porez na nasleđe i poklon ne plaća naslednik prvog naslednog reda, bračni drug i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i bračni drug poklonodavca.

Prema članu 9. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju , prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.

Prema  članu 122. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku (“Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i “Sl. glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon i 18/2005 – dr. zakon), ako u postupku za raspravljanje zaostavštine svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, sud će ovaj sporazum uneti u rešenje o nasleđivanju.

Dakle, na nasleđe koje iza ostavioca ostvare njegovi supruga, sin i kćerka, porez na nasleđe i poklon se ne plaća.

Na sporazumnu deobu nasleđa u srazmeri sa idealnim suvlasničkim delovima porez na nasleđe i poklon se ne plaća.

Sporazumna deoba nasleđa u ostavinskom postupku u nesrazmeri sa idealnim suvlasničkim delovima, je promet na razlici između prava koje je lice steklo deobom i pripadajućeg idealnog suvlasničkog dela (što znači i u slučaju kada je sporazum o deobi nasleđa unet u rešenje o nasleđivanju), na koji se porez plaća, osim u slučaju kada su ispunjeni propisani uslovi za poresko oslobođenje.

U konkretnom slučaju, kada su rešenjem o nasleđivanju, za naslednike ostavioca oglašeni vaša majka, sestra  i vi. Vis ste izvršili deobu (tako što ste se dogovorili, šta kom nasledniku od stvari i prava pripada) u postupku za raspravljanje zaostavštine što je sud uneo u rešenje o nasleđivanju, Ukoliko, sin i kćerka deobom nasledničke zajednice steknu veća prava od pripadajućeg naslednog dela – na to sticanje se porez na nasleđe i poklon ne plaća, s obzirom na to da “višak” stiču od svoje majke u odnosu na koju se nalaze u prvom naslednom redu.

Međutim, ukoliko majka deobom nasledničke zajednice stekne veća prava od svog pripadajućeg naslednog dela – na to sticanje se porez na nasleđe i poklon plaća, s obzirom da taj “višak” stiče od svojih sina i kćerke, u odnosu na koje se nalazi u drugom naslednom redu, osim u slučajevima za koje je propisano pravo na poresko oslobođenje (npr. na jedan stan ili njegov deo – ako je sa sinom, odnosno kćerkom, kao poklonodavcima, neprekidno živela u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre prijema poklona).

Sledi, da bi poreska uprava donela zakonito rešenje, morala je da utvrdi vrednost stvari i prava koja su pripala svakom od suvlasnika, pa potom da utvrdi da li ste vi i vaša sestra stekli više prava od vaše majke (na račun njenog naslednog dela), u kom slučaju postoji poresko oslobođenje ili da li je vaša majka stekla više prava od vas na račun vašeg naslednog dela u kom slučaju ne postoji poresko oslobođenje i ona mora platiti porez za onaj deo zaostavštine koju je stekla a koji prevazilazi njen nasledni deo koji iznosi 1/3 zaostavštine. Čini nam se da je u vašem slučaju došlo do greške osim u slučaju da je vrednost zaostavštine iz tačke 2, 3 i 5 prevazilazi 1/3 vrednosti zaostavštine. Najverovatnije je da deo zaostavštine koji je pripao vašoj majci prevazilazi njen nasledni deo od 1/3 zaostavštine te je poreka uprava morala za taj deo utvrdi porez . Jer kako je rečeno naslednici prvog naslednog reda su oslobođeni poreza na nasleđe i poklon ali ukoliko u toku samog ostavinskog postupka izvrše deobu, onda poreska uprava mora utvrditi da li postoji poreska obaveza tj. da li je tim sporazumom o deobi  neko od naslednika stekao više stvari i prava od drugog naslednika te da potom utvrdi da li se ti naslednici međusobno nalaze u prvom, drugom ili trećem naslednom redu te da li na osnovu te činjenice postoji poresko oslobođenje.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, nadležni poreski organ ceni činjenično stanje, između ostalog, od uticaja na postojanje poreske obaveze na nasleđe i poklon, odnosno prava na poresko oslobođenje (što, u konkretnom slučaju, znači i da li je deoba izvršena u srazmeri sa idealnim suvlasničkim delovima).

Koliko nam je poznato, ne postoji sudska praksa koja na drugačiji način tumači ovu situaciju.

Pravni lek protiv navedenog rešenja mogli ste da uložite u roku od 15 dana o dana prijema rešenja.