ZAJEDNIČKA SVOJINA
(zajednička imovina, svojina zajedničke ruke)
Pravo svojine koje imaju dva ili vise vlasnika čiji udeli u zajedničkoj svojini nisu određeni niti se, po pravilu mogu otuđiti dok traje režim zajedničke svojine. ( Pavle i Marija zaključili su brak u 23. juna 1997. godine. Pavle je zaposlen u jednom privatnom preduzeću dok Marija radi honorarno i brine o domaćinstvu. Od Pavlove plate i Marijinog honorara uspeli su štedeći i odričući se mnogih stvari da kupe stan u Zrenjaninu i automobil marke BMW. Ova imovina predstavlja njihovu zajedničku imovinu, mi ne znamo koliki je deo tog stana i automobila Pavlov a koliko iznosi Marijin deo. Oni su je zajednički sticali, svako je doprinosio koliko je mogao zato je to zajednička imovina. Ukoliko bi odnosi između Pavla i Marije postali loši, pa bi oni rešili da se razvedu, morali bi i da odrede koliko iznose njihovi delovi, morali bi da podele stan i automobil. Oni se mogu dogovoriti oko podele a taj neyahvalan posao mogu prepustiti i sudu).
Naše pravo razlikuje 4 oblika zajedničke svojine;
- Zajednička imovina bračnih i vanbračnih drugova
- Zajednička svojina članova porodične zajednice
- Svojina sanaslednika pre deobe
- Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima zgrade
Zajednička imovina bračnih i vanbračnih drugova
Zajednička imovina—imovina koju bračni ili vanbračni drugovi steknu radom u toku braka ili vanbračne zajednice
Zajednička imovina nastaje i u nevažećem braku.
Može bti stečena zajedničkim ili pojedinačnim radom bračnih drugova, kao i prihodima od zajedničke imovine.
Može biti;
- Svojina na pokretnim i nepokretnim stvarima
- Pravo zaloge, službenosti
- Prihodi od zajedničke imovine
- Stvari nabavljene iz zajedničke imovine
- Naknade po bilo kom osnovu dobijene za stvari iz zajedničke imovine
- Imovina stečena igrama na sreću, osim ukoliko bračni odnosno vanbračni drug dokaže da je u ovu igru ulagao svoju posebnu imovinu.
- Prihodi posebne imovine stečene radom bračnih drugova
- Stvari za ličnu upotrebu koje su nesrazmerne vrednosti prema ostaloj imovini
- Predmeti koji služe za vršenje zanata i zanimanja koji su stečeni radom bračnih drugova tokom njihove bračne zajednice.
Upravljanje i raspolaganje zajedničkom imovinom bračni drugovi vrše zajednički i sporazumno.
Bračni i vanbračni drugovi mogu ugovoriti da upravljanje i raspolaganje zajedničkom imovinom bude povereno jednom od njih.
Deoba zajedničke imovine vrši se po pravilu po prestanku braka.
Deobu mogu tražiti bračni ili vanbračni drugovi ali i njihovi poverioci.
Deobu mogu izvršiti sporazumno, ukoliko se ne mogu sporazumeti deobu će izvršiti sud.
Deo bračnog ili vanbračnog druga sud će odrediti prema njegovom doprinosu ceneći sve okolnosti;
- Zarada bračnih drugova
- Pomoć koju bračni drugovi međusobno ukazuju
- Vođenje domaćih poslova
- Staranje da se održi postojeća imovina
- Upravljanje i povećanje zajedničke imovine
- Svaki drugi oblik rada i saradnje u upravljanju i održavanju i povećanju zajedničke ili posebne imovine.
Na deobu zajedničke imovine nema uticaja krivica prilikom razvoda braka.
Ukoliko je u katastru nepokretnosti ili u drugim javnim evidencijama koje se vode povodom nepokretnosti upisan kao vlasnik samo jedan od bračnih drugova smatra se da je vlasnik i drugi bračni drug.
Zajednička svojina članova porodične zajednice
Zajednička imovina članova porodične zajednice je imovina stečena radom u toku trajanja ove zajednice i pripada svim članovima koji su učestvovali u sticanju zajedničke svojine.
Zajedničkom imovinom članovi porodične zajednice upravljaju zajednički i sporazumno.
Za pravila o deobi odnosi se ono što je napisano i za Zajedničku imovinu bračnih i vanbračnih drugova.
Svojina sanaslednika pre deobe
Do deobe sanaslednici upravljaju i raspolažu nasledstvom zajednički.
Ako nema izvršioca testamenta a naslednici se ne slože oko upravljanja, sud će na zahtev jednog od njih postaviti upravitelja koji će za sve njih upravljati nasledstvom ili odrediti svakom nasledni deo kojim će upravljati.
Upravitelj može sa odobrenjem suda raspolagati stvarima iz zaostavštine, ako je za to ovlašćen testamentom ili ako je to potrebno radi isplate troškova ili otklanjanja kakve štete.
Svaki sanaslednik pre deobe može preneti svoj nasledni deo samo na drugog sanaslednika.
Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima zgrade
Deo zgrade koji služi zgradi kao celini ili samo nekim njenim posebnim delovima kao što su;
- Liftovi
- Temelji
- Krov
- Glavni zidovi
- Tavan
- Fasada
- Stepenice
- Hodnici
Za razliku od ostalih oblika zajedničke svojine, pravo svojine na ovim delovima zgrade je nedeljivo, (ne može se na primer, podeliti hodnik u zgradi ili ulaz).
Vlasnici stanova i lokala (vlasnici posebnih delova zgrade), imaju pravo da koriste zajedničke delove zgrade prema njihovoj nameni, bez obzira na veličinu svog stana (posebnog dela zgrade).
U troškovima održavanja oni učestvuju srazmerno veličini svog stana (posebnog dela zgrade).
Staranje o održavanju povereno je skupštini zgrade odnosno savetu stanara.